ŠTA (NE) TREBA ZNATI O NASTANKU I LEČENJU RAKA
Piše Dr. Ivona Živkov
Savremena medicina, ne samo da zna tačno kako nastaje rak, već zna i da ga veoma efikasno eliminiše i to bez ubijanja zdravih ćelija, bez slabljenja imunog sistema i bez odsecanja delova tela. Ali, surova je istina da se već decenijama, najviše u SAD, al I kod nas u Srbiji, proganjaju i šikaniraju svi istraživači i lekari koji su uspeli da naprave lekovitu formulu protiv raka. O tome se , naravno, u vodećim medijima ne piše. Tek sa Internetom dobili smo neke informacije o njihovoj borbi i stradanju, o perfidnoj represiji i smicalicama koje im podmeće Američka Federalna Agencija za hranu i lekove (FDA) kako bi sprečila da njihovi metodi I tretmani stignu do obolelih. Možda "nema dokaza" da alternativna medicina leči, ali ima mnogo dokaza da konvencionalna sakati i ubija. Neka zato svako razmišlja svojom glavom pošto pročita šta se sve o raku danas zna.
Tumor je simptom raka i on uopšteno govoreći ne ugrožava život pacijenta (osim u slučajevima kad se nalazi na mestu gde ugrožava vitalne funkcije). Ono što predstavlja opasnost je širenje raka (metastaza). Širenje raka može zaustaviti samo imuni sistem organizma. Primenom hemoterapije i zračenja slabi se imuni sistem. Ovaj stav izneo je još sedamdesetih godina prošlog veka Dr Filip Binzel. U svojoj knjizi "Skrivena istina o raku", doktor Keiči Morišita kaže sledeće: "Ako krv proizvede mnogo kiselije stanje, onda viškovi te kiselosti moraju negde u organizmu da se odlože. Ako se ovaj nezdrav proces nastavlja godinama, ovi delovi tela (deponije kiseline) postaju previše kiseli i njihove ćelije počinju da umiru. Druge ćelije u pogođenom područiju mogu preživeti, ali postaju nenormalne. Njih nazivamo malignim. One ne odgovaraju na moždane komande. Takve ćelije se umnožavaju bez kontrole i to stanje se naziva kancer" .
"Moderna medicina u SAD tretira ove ćelije kao da su bakterije ili virusi. Oni koriste hemoterapiju, zračenje i hirurgiju da bi lečili kancer. Ali ni jedan od tih tretmana neće pomoći ako kisela sredina ostaje", zaključuje doktor Morišita. Do istog ili sličnog zaključka je došlo mnogo istraživača, često u isto vreme, a na različitim mestima, potpuno nezavisno jedan od drugog. I to je logično, jer se sa napretkom biohemije dolazilo do novih saznanja o funkcionisanju ćelije. Rak je elektro-biohemijski poremećaj koji nastaje na nivou ćelije i sve alternativne terapije usmerene su ka tom cilju - uspostavljanju pravilnog elektro-hemijskog procesa, ne samo u kanceroznoj ćeliji, već i u čitavom organizmu. Samo tako može se sprečiti recidiv i eventualna metastaza (širenje raka).
ZAŠTO NASTAJE KANCER?
Život je posledica složenog elektro-bio-hemijskog procesa koji se odigrava u čitavom organizmu i svakoj ćeliji. Ovaj proces je na ćelijskom nivou tačno programiran za svaku ćeliju. Sve ćelije u organizmu zato moraju biti solidarne i precizno odrađivati ono što im je biološkim programom naloženo. Po tom programu ćelije se stalno dele i umiru. Na njihovo mesto dolaze nove ćelije. Recimo, nakon loma kosti specijalne ćelije (nalik trofoblastnima) se pretvaraju u koštane ćelije, umnožavaju se kako bi popunile sva oštećenja na mestu preloma i kada posao završe- prestaju sa umnožavanjem i umiru. Ukoliko ove ćelije ispadnu iz programa, one ne prime poruku da je posao završen i nastvljaju da se umnožavaju. Takve ćeilje se zatvaraju za sve poruke i ne primaju instrukcije koje se elektro-biohemijski prenose kroz čitav organizam - da treba da umru. Odstupanje od programa stvara "neposlušnu" ćeliju koja svojim nekontrolisanim ponašanjem može da napravi haos u čitavom organizmu i da ga tako poremeti, da sam organizam na kraju umre. To su kancerozne ćelije koje se ponašaju nesolidarno, razmnožavaju se nepotrebno i prekomerno, otimaju hranu drugim ćelijama i odbijaju da izumru u skladu sa programom-što se naziva apoptoza. Ljudi oboleli od raka zapravo umiru od neuhranjenosti. Razlozi za nastanak ove neposlušnosti su poremećaji u složenom elektro-biohemijskom procesu, odnosno narušavanje neophodnog metaboličkog balansa. Dakle, kancer je poremećaj metabolizma. DO OVOG POREMEĆAJA DOLAZI USLED DELOVANJA RADIOAKTIVNIH ČESTICA I TOKSIČNIH SUPSTANCI U VAZDUHU I HRANI KOJE ĆELIJA NE PREPOZNAJE KAO OPASNE, A UNESE IH U SEBE.
Izlaganje Suncu ne remeti metabolizam - to je svakom jasno. Bez Sunca nema života, pa priče o štetnosti Sunca predstavljaju laž onih koji toksičnim hemikalijama zarad svog profita zagađuju životnu sredinu i industrijsku hranu. A jedan u lancu takvih zagađivača je hemijsko-farmaceutsko-naftni korporativni biznis. Drugi je profitabilna industrija hrane i treći je vojni kompleks. Četvrti problem je ispošćeno i zatrovano zemljište.
„Ne održavamo se u životu od hrane koju jedemo, već od energije koju sa hranom unosimo", rečenica je poznatog biohemičara i agronoma dr Kerija Remsa (1903-1985). Ako u hrani koju konzumiramo nema dovoljno energije i neke ćelije u njemu će ostati bez energije. Kada se ćelije u organizmu ne napajaju adekvatnom energijom one lošije funkcionišu. Kao kada aparat koji je predviđen da radi na jednom elektrčnom naponu, uključite na manji. Neke masne kiseline ne daju adekvatnu energiju ćeliji, ma koliko je sa hranom uzimali. Energija iz njih umesto da završi u ćeliji ostaje neiskorišćena, a masti se talože na zidovima krvnih sudova. Medicina to naziva arterioskleroza. Da li u hrani ima energije ili nema zavisi od zemljišta na kome rastu biljke koje jedemo. Pisali smo o tome kako je veštačko đubrivo najobičnija prevara i da ono ne sadrži neophodne minerale koji su provodnici električne energije. Bez minerala nema života, jer ga nema bez električne energije. Sve u svemiru stvoreno je iz električne energije. Čovek je deo tog električnog univerzuma. Biohemičar Antoana Bešama je tvrdio da bakterije u organizmu nisu uzrok bolesti već posledica biohemijskog poremećaja, odnosno kiselosti sredine u kojoj se one nalaze. Bešam je pod mikroskopom video u krvi bele tačkice i nazvao ih protitima. To su najmanje proteinske tvorevine, najmanje žive jedinice. Protiti se u manje ili više kiseloj sredini formiraju kao virusi, bakterije ili gljivice sa ciljem da očiste kiselu sredinu.
Biologija , međutim, zahvaljujući uticaju Pastera, ovo već decenijama ignoriše. Diskreditacija Bešama i odbacivanje njegove teorije je tema za poseban tekst. Klice u organizmu moraju da postoje normalno, ali one zbog bolesti (poremećaja) menjaju oblik. One su pleomorfne.
Protiti su sićušne tačkice i vidljivi su na svakom mikroskopu kada se krv analizira na crnoj podlozi. Kružići su crvena krvna zrnca. Ove tačkice biolozi već decenijama uporno ignorišu.
Da virus raka postoji i da se pojavljuje bar u četiri oblika, otkrio je prvi još Rojal Rejmond Rajf,a kasnije to potvrdila dr Virdžinija Livingston. Dakle, Paster je priznao da nije bio u pravu kada je tvrdio da su klice (bacili) izazivači bolesti i da oni ulaze spolja u organizam. One su posledica bolesti. Vakcinacija je opasna besmislica, to je danas mnogima jasno.
Ona je samo velika biznis i prevara.
"Niko danas ne može reći da ne zna šta je kancer i šta je njegov uzrok. Naprotiv, ne postoji bolest čiji su početni simptomi bolje shvaćeni, tako da današnje neznanje nije više opravdanje da se ne može učiniti više na prevenciji", izjavio je doktor Varburg još 1966. godine. Svaka terapija koja se danas primenjuje u lečenju raka ima dva cilja: da zaustavi dalji proces nekontrolisanog rada ćelija , odnosno alkalno-kiseli debalans i da uništi neposlušne ćelije već formiranog tumora. Ovaj metabolički debalans mnogi, koji su se izlečili od raka samo promenom ishrane, očito su sami otklonili. Ostaje samo pitanje kako ukloniti malignu izraslinu, odnosno kako da imuni sistem pristupi ćeliji koja je prestala da prima poruke i naloži joj programiranu smrt (apopotozu). Jedan način je da se kanceroznoj ćeliji ubaci sa hranom otrov i da se ona ubije, a drugi da se na prevaru natera da primi poruku tako što joj se otvore strujni putevi i ubaci poruka da treba da izvrši - apoptozu.
KAKO KANCER PRODAJE MEDICINSKE APARATE
Moderne bolnice i privatne klinike se danas najčešće i reklamiraju sa skupim aparatima za dijagnostiku. O metodama lečenja malo se govori jer su one manje -više uniformne. Te su terapije nametnuli svetski zdravstveni autoriteti koji direktno ili indirektno rade u skladu sa interesima farmaceutskog biznisa. Sa njima u dilu su i razna Društva za borbu protiv raka, koja zapravo rade na perfidnoj propagandi konvencionalne medicine i zastrašivanju ljudi. Oni će vam stručno objasniti da ni jedna alternativna terapija nije dokazani lek protiv raka. O tome da je konvencionalna medicina dokazano smrtonosna i brutalna, neće pominjati.
Ti zdravstveni autoriteti odavno su preuzeli i edukaciju i istraživačke institucije, pa mnogi lekari širom sveta i razmišljaju samo u okvirima koje im je medicinska skola postavila.
U ovom kontrolisanom sistemu edukacije i konvencionalne terapije najgore, izgleda, prolaze pacijenti oboleli od raka. Na žalost, tu je i profit najveći. Tako jedan konvencionalni tretman hemoterapijom može da košta i preko 300 000 dolara, dok neki alternativni koštaju od 100 do 300 dolara. Ko je lud da leči za tri dolara? Vremenom je i kod pacijenata stvoreno uverenje da za lečenje ozbiljnih bolesti kao što je rak, mora postojati i veoma skupa i "ozbiljna" dijagnostika i terapija. Ljudi su danas navikli da "pravo lečenje" od raka ide uz pilule, injekcije, invazivne biopsije, skupe laboratorijske analize, skeniranja i komplikovanu hirurgiju. Reći nekom ko je oboleo od raka da je lek promena hrane - deluje suviše primitivno, zar ne? Ovu ljudsku ubeđenost savremeni farmako biznis koristi za svoj profit.
Savremena konvencionalna medicina koja prihvata samo klasičnu hemoterapiju i zračenje u lečenju kancera uništava i zdrave ćelije. Ako mislite da lekari nisu u stanju da lociraju samo kancerozne ćelije, pa moraju da truju i zrače i zdrave, varate se. Upravo konvencionalna medicina zna da pomoću glikoze locira kancer i to koristi, ali ne za lečenje, već za jedan drugi biznis. Sada ćete saznati koji. Nova tehnika snimanja kancera je PET skeniranje ili tomografija i obavlja se tako što se pacijentu kod koga se sumnja da ima kancer pre snimanja ubrizgava u krv solucija radioaktivne glikoze, kao izotop indikator.
Pošto se zna da kancerozne ćelije konzumiraju 15 puta više glikoze nego normalne, kancerozne će tako uzeti 15 puta više radioaktivne glikoze. Cilj je da se tako kancerozne ćelije pokažu pod X-zracima. Nisu li tako istraživači odavno mogli da naprave i kombinaciju neke otrovne hemikalije, upakuju je u glikozu i puste u krvotok? I to bi bila precizna hemoterapija gde bi otrov tačno naciljao kanceroznu ćeliju i samo nju otrovao. Nije li to suština terapije sa Laetrilom, dr Krebsa gde molekul cijanida ulazi u kanceroznu ćeliju sa glikozom iz koštice od kajsija? Umesto toga konvencionalna medicina koristi ovo znanje samo da bi doktori kancer locirali i imali lepšu sliku i, naravno, bavili se onda rukovanjem PET aparatom i skupom pripremom u nuklearnim akceleratorima dugoživućih radionukleida (i za to je iz državne kase Srbije već izdvojeno oko četiri miliona evra) .
Nećemo ovde zato pominjati ni to što su "edukovanim" mozgovima predočene "pozitivne strane " PET skeniranja kao "daleko manje izlaganje pacijenta radijaciji". Pisali smo već da je doktor Džon Vilijam Gofman, stručnjak za nuklearnu fiziku u medicini odavno utvrdio da ne postoji manje i više opasna doza radijacija, već i najmanja može biti u određenim okolnostima smrtonosna. Nećemo podsećati da je ukupna ozračenost (koja inače deluje kumulativno) u Srbiji nakon 1999. ogromna jer je zemlja bombardovana ne osiromašenim uranijumom, kako to pišu novine, nego radioaktivnim otpadom u kome se nalazi plutonijum. I to je TEŠKA ISTINA koja se od javnosti skriva i razlog zašto u Srbiji 22 000 ljudi godišnje umre od raka, 32 000 oboli. Onaj ko sve to zna, a investira još najmanje 6 miliona evra u zračenje u Nacionalnom PET centru ima za cilj samo jedno - GENOCID GRAĐANA SRBIJE! Jedina zdravstvana politika u Srbiji nakon bombardovanja 1999. morala je biti ZABRANA UPOTREBE svih vrsta X-zračenja u medicini. Ali nije! Zato ministar ne sme biti niko drugi, osim četiri puta "izabranog" kadrovika, Tomice Milosavljevića. I Nikola Tesla može samo da se okreće u grobu jer su ovi "genijalci" akceleratoru u Vinči dali njegovo ime.
Dakle, ko god ima mozga - shvatiće i o tome nećemo detaljno pisati. Ali, ćemo primetiti da je logično da je neko od istraživača , kome je cilj bio upravo eliminacija maligne izrasline, takvu ciljanu terapiju i smislio. Zapravo, smišljeno je mnogo takvih terapija. Skoro sve "alternativne" formule imaju za cilj da malignu ćeliju, koja je kisela, učine alkalnom kako bi je onda imuni sistem likvidirao.
Teorijski ništa nije bolje u lečenju raka nego napraviti ćeliju kancera alkalnom. Ima nekoliko načina da se to postigne. I savremena medicina to odavno zna. Samo tvrdokorni zagovornici klasične hemoterapije i zračenja to ne znaju i ne žele da znaju. Jednostavno zato što im to ne donosi novac.
SPREČAVANJE__METASTAZE
Ukoliko se kancer lokalizuje imuni sistem organizma može da se izbori sa njim. Ali, kada se kancerozni proces raširi onda je ta borba izuzetno teška .
"Kancerozne ćelije proizvode i luče milione molekula enzima koji kao makaze seku kolagensku matricu, vezivno tkivo koje okružuje ćeliju. Kancerozne ćelije iz jetre koriste ove enzime da prave male rupe u zidovima krvnih sudova i tako ulaze u krvotok. Tako se kancerozne ćelije transportuju do drugih organa, kao na primer do pluća i tu se nastene, razmnožavaju se bez kontrole i stvaraju novi tumor", opisuju ovaj proces dr Aleksandra Nijdvicki iz "Rath Foundation" .
"Funkcija vezivnog tkiva ne samo da vrši mehaničku potporu za druga tkiva već predstavlja jednu aveniju za komunikaciju i transport između različitih tkiva. Glavni tipovi ćelija uključeni u imunološku odbranu su nađeni u vezivnom tkivu". Ćelijska solucija doktora Matijasa Rata je napravljena da zaustavi širenje kancera (metastazu) tako što zaustavlja razaranja kolagenske matrice (vezivnog tkiva) od enzima koje luče kancerozne ćelije. Solucija doktora Rata se sastoji od dve amino kisline, L-Lysine i L-Proline, plus vitamin C jedna supstanca iz zelenog čaja, polyphenol catechin poznat kao epigallocatechin gallate (EGCG). Ova solucija se koristi kao dopuna u bilo kom tretmanu za rak (alternativnom).
Doktor Rat je radio sa Lajnusom Paulingom (dvostrukim nobelovcem) na programu prevencije srčanih oboljenja pomoću vitamina C. Tri ključna elementa u ovom preventivnom programu su isti oni koji se koriste i u soluciji za rak (osim EGCG). I doktor Matijas Rat se, naravno, našao na tapetu farmakobiznisa koji na svaki način nastoji da njegovu formulu i njega samog diskredituje. Protiv njega su povedeni i sudski sporovi.
Samo oko 2.5 posto zapremine ljudskog organizma sačinjava materija. To je ono što ostaje nakon kremacije. Sve ostalo je energija - u vodi i mastima. Najprostije rečeno - zdrav život je racionalno i ekonomično trošenje i nadoknađivanje energije.
Ovaj optimalan proces energetskog protoka veoma je precizno određen biološkim programom kojim je obuhvaćena svaka ćelija. Doktor Matijas Rat, na osnovu svojih proučavanja, ističe da se unos energije mora vršiti na dva nivoa: prvi nivo energetski priprema ćelijsku "fabriku" za unos i preradu energetskih sirovina, a drugi deo je obrada energetskih sirovina iz kojih će se energija redistribuirati u sve organe. Slikovito rečeno - ako je centralni deo ćelije "fabrika" koja koristi ćelijske energente za rad, njih nije dovoljno samo imati na raspolaganju, već ih treba i "potpaliti".
MIKRO I MAKRO NUTRIJENTI
Za ovu "potpalu" ćelijske fabrike mora se osloboditi bioenergija koja se skladišti u mitohonddrijama. U stvaranju ove bioenergije angažovani su mikronutrijenti gde spadaju vitamini, minerali, elementi u tragovima, aminokiseline, dok se kao sirovine za obradu unose makronutrijenti - proteini, ugljeni hidrati i masti.
Ljudski organizam je programiran da traži unos makronutrijenata i tada smo žedni, gladni ili se gušimo jer nam nedostaje kiseonik neophodan za oksidaciju. Ali, biološki program nije napravljen da nam daje signale da smo deficitarni u mikronutrijentima jer je priroda uredila da oni ulaze automatski sa hranom. Nažalost, kada njih u hrani nema jer je zemljište ispošćeno, životinje kojima se hranimo su proizvedene industrijski, baš kao i rafinisne masti i šećeri, onda u dužem vremenskom periodu dolazi do teškog deficita ovih mikronutrijenata ili su oni jednostavno neadekvatni za precizno programiran metabolički proces. Ćelijska "fabrika" ne može dovoljno da se "potpali" i sirovine koje u "fabriku" ulaze ne obrađuju se adekvatno. Sa druge strane, mnoge neadekvatne sirovine, kao na primer zasićene masti, stvaraju tešku "prljavštinu" i ometaju rastvaranje korisnih masti u vodi. Tako se nedostatak mikronutrijenata manifestuje već kao uznapredovala bolest. Jedna takva bolest je rak, tvrdi doktor Matijas Rat. U kanceroznoj ćeliji sirovine koje stignu na preradu ne sagorevaju već počinju da fermentiraju. Posegnuti u takvom slučaju za dopunskim unosom mikronutrijenata - vitamina i minerala nije dovoljno. I to je suština istraživanja koje je radio doktor Matijas Rat. Mikronutrijenti deluju u procesu "potpaljivanja fabrike" na jednoj veoma preciznoj podeli zaduženja, prosto - oni rade timski i samo efekat njihovog zajedničkog delovanja je adekvatna energetska potpala ćelijske fabrike. Ovaj proces je doktor Rat definisao kao sinergijsko delovanje mikronutrijenata.
Sinergija je više od prostog zbira energija. Jer uzajamna biohemijska reakcija dva ili više elementa proizvodi potpuno novu vrednost koja nije samo njihov prost zbir već mnogo više. Matematička formula bi bila da su 1+1=3. Ovaj sinergijski efekat tako ima ključnu ulogu u potpali ćelijske "fabrike" i mnogo je važniji od količine unetih mikronutrijenata.
Većinu ovih mikronutrijenata naše telo ne može samo da proizvodi pa se moraju stalno unositi. Dovoljno je da samo jedan ne funkcioniše kako treba i uzajamno zavistan rad enzima je poremećen. Vitamin C je jedan od ključnih mikronutrijenata, a ne može se proizvesti u organizmu. Zato je osnovni način delovanja doktora Rata koncentrisan na preventivi i to stalnim unosom ovih hranljivih sastojaka, ne pojedinačno već u adekvatnoj kombinaciji (po formuli) u zavisnosti od specifičnih potreba organizma tj. načina trošenja i ponovnog punjenja energijom. Deca u rastu kao i ljudi koji pate od određenih bolesti imaju specifičan način punjenja organizma energijom. Dr Rat se bavi izradom adekvatnih hranljivih formula kako bi se potpuno zadovoljila potreba organizma za svim mikronutrijentima u svakom trenutku. Ovo je doktora Rata dovelo i do otkrića formule kojom se može zaustaviti prekomerno lučenje određenih enzima u kanceroznoj ćeliji koji su ispali iz kooperativnog procesa pa razorno deluju na okolno vezivno tkivo (kolagen) i šire kancer. Pored naučnog rada doktor Rat je preko svoje fondacije "Rath Foundation" u javnosti izneo i žestoke optužbe na račun organizovanog i pogubnog delovanja farmakomafije u Zapadnoj Evropi koja sva istraživanja u ćelijskoj biologiji izokreće tako da sebi donosi profit, a milionima ljudi širom sveta nove bolesti. U ovoj borbi koju Rat vodi već dve decenije sve više se čuju i glasovi drugih lekara koji shvataju da ćutanje o pogubnom delovanju farmaceutske mafije ima zaista dramatične posledice te da se od pacijenata prave zamorčići i invalidi, a od lekara dželati. Tako je državno tužilaštvo u Švedskoj upravo pokrenulo istragu kako bi se ustanovila moguća korupcija među članovima Nobelovog komiteta koji su dodelili Nobelovu nagradu 2008. godine za fiziologiju nemačkom profesoru Haraldu zur Hausenu za otkriće da virus raka grlića materice uzrokuje humani papiloma virus. Ovo otkriće je omogućilo moćnim farmaceutskim koncernima Merck-u i GlaxoSmith Kline-u da na tržište izbace i reklamiraju vakcine Gardasil i Cervarix, iako nisu dovoljno testirane. Kada su im zbog toga upućene oštre kritike iz naučnih krugova, Nobelova nagrada im je dobrodošla kao potvrda ispravnosti odluke.
Doktor Rat preko svoje "Rath Foundation" pokušava da pokaže drugačiji pristup lečenju mnogih bolestiDoktori: M. Rat, A. Nedzviecki i T. Simonsini. Iako nisu nadri lekari, već veoma edukovani i priznati doktori, medicinski establišment pod uticajem farmaceutskog biznisa ne želi da prihvati njihove metode lečenja raka. Zato su često izloženi medijskim napadima sa ciljem da se profesionalno kompromituju i trajno udalje iz lekarske prakse.
BUDVIG DIJETA
Nemački biohemičar i farmakolog doktor Johana Budvig godinama je smatrana za vrhunskog evropskog naučnika u istraživanju raka. Umrla je 2003. u 95 godini života. Sedam puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu. Možete već pretpostaviti zašto je nije dobila. Njen tretman u lečenju kancera farmakobiznisu ne bi doneo ni centa. Verovali ili ne "tajna" formula na kojoj je doktor Budvig zasnovala svoj lek protiv raka je posebna dijeta u kojoj okosnicu čini kombinacija mladog kravljeg sira i lanenog ulja. I to nije slučajno.
U svojim biohemijskim istraživanjima doktorka Budvig se najviše bavila mastima i uljima dokazujući da industrijski obrađene masti i ulja razaraju ćelijsku membranu (prljaju je) i smanjuju električni napon u ćelijama, što vremenom rezultira mnogim hroničnim bolestima. Najrasprostranjenije su bolesti srca, krvnih sudova, dijabetes, rak.. .
Pošto je jezgro ćelije pozitivno naelektrisano, a ćelijska membrana negativno u ćeliji je tako stvoreno magnetno polje. Zbog neadekvatnog odnosa u naelektrisanju neke obrađene masti umesto da se rastvore u vodi i privuku u ćeliju (apsorpcijom preko membrane) talože se na spoljnjem delu membrane. Razlog je što hemijska obrada nezasićenih masti menja njihove osobine, jer iz njihovih molekula uklanja polje elektrona. Ovo polje elektrona membrana ćelije mora imati da bi se masti rastvorile i prošle membranu.
Sposobnost masti da se sjedinjuje sa proteinima kako bi se postiglo rastvaranje u vodi u svim tečnostima tela - tako je razorena.
"Ćelijska baterija (mitohondrija) je mrtva jer elektroni u tim mastima nisu više aktivni i ne mogu uploviti u kapilare i kroz finu kapilarnu mrežu", primetila je dr Budvig. "Bez adekvatnog metabolizma masti svaki vitalni organ u svojoj funkciji je pogođen. To uključuje generacije novih ćelija. Naše telo proizvodi preko 500 miliona novih ćelija dnevno".
Dr Budvig je istakla i da u rastu novih ćelija mora postojati dipolarnost između električno pozitivnog jezgra (nukleusa) i električno negativne ćelijske membrane sa njenim visokom nezasićenim masnim kiselinama. U vreme ćelijske deobe i nove ćerke ćelije moraju sadržati dovoljno elektronima bogate masne kiseline na površini ćelijske membrane kako bi se kompletno podelile iz stare ćelije .
"Kada je taj proces prekinut telo počinje da umire. U suštini sve komercijalno obrađene masti i ulja zatvaraju električna polja ćelije dopuštajući da smrtonosne bolesti nastanu u organizmu. Najpre nastaju problemi sa cirkulacijom što se kasnije razvija u mnoge druge bolesti". Odličan primer za to su tumori.
"Tumor se formira obično na sledeći način: U tim delovima tela koje je domaćin mnogim procesima rasta ćelija, u koži i membranama, žljezdanim organima, na primer, jetri i pankreasu i crevnom sistemu - tu se proces deobe ćelije zaustavi zato što nedostaje dipolarnost. Aktivne masti na površini membrane nisu prisutne i supstanca postaje inakvitvna pre nego što se proces deobe završi. Tada se formira tumor", tvrdila je doktor Budvig. Ona je smatrala da se ovaj proces može preokrenuti jednostavno pružanjem organizmu adekvatne hrane koja ispravlja zaustavljen proces rasta i deobe ćelije. To čini da se tumor i tumori na kraju rastvore. Dr Buvig je otkrila kada se kombinuju laneno ulje, koje ima elektronima bogate nezasićene masti, i mladi kravlji sir, koji je bogat sulfur proteinom , hemijska reakcija koja nastaje čini da ulje bude rastvorljivo u vodi i lako absorbovano u ćelijsku membranu.
Doktorka Budvig kaže: "...ono što nam treba su elektronom bogate visoko nezasićene masti. Trenutak kada dve nezasićene dvostruke veze reaguju zajedno u masnom kiselom lancu, imaju umnožen tj. jači efekat i u visoko nezasićenom mastima , takozvanim linolinskim kiselinama , pokreće se polje elektrona, jedno istinsko električno punjenje koje može brzo biti sprovedeno izvan ćelije u telo, tako uzrokujući punjenje žive supstance - posebno u mozgu i nervima. Upravo su te visoko nezasićene masne kiseline koje igraju odlučujuću ulogu u funkciji respiracije u telu. Bez tih masnih kiselina, enzimi u udahnutom vazduhu ne mogu da funkcionišu i stvara se zagušenje, čak i kada se daje ekstra kiseonik, na primer u bolnicama. Nedostatak ovih visoko nezasićenih kiselina parališe mnoge vitalne funkcije. Ne možemo opstati bez vazduha i hrane i ne možemo opstati bez tih masnih kiselina - dokazano je odavno. Elektroni u našem telu služe kao rezonantni sistemi za Sunčevu energiju i oni su istinski deo života. Čovek je antena za Sunčevu energiju. Međusobno dejstvo fotona i Sunčevih zraka i elektrona iz semenovog ulja u našoj hrani, rukovodi svim vitalnim funkcijama u telu", zapisala je doktor Budvig.
Ali umesto da veći deo dana provodi na Suncu, današnji čovek najveći deo dana mora da provede u zatvorenom prostoru - kancelariji, fabrici u automobilu, u kući. Da li je u tom slučaju i naše napajanje energijom bitno smanjeno?
Ove korisne masti se danas komercijalno prodaju kao kompleks Omega 3, ali setite se da one moraju delovati sinergijski sa svim ostalim elementima. Na žalost, taloženje neadekvatnih masti na zidovima krvnih sudova je i glavni uzrok srčanog udara. Ali, i moderna kardiohirurgija je na ovome razvila unosan biznis jer oni začepljenje "čiste" nožem, razaranje tkiva nakon udara zašivaju iglom i koncem. To što su moderne operacione sale prepune najsavremenijih uređaja, a hirurški noževi specijalne izrade sjajni i uglančani, doktori vrhunski edukovani i licencirani, ne može sakriti u suštini varvarski metod "lečenja". Dugotrajni bolnički oporavak i skupi anestetici takođe su deo biznisa.
U hemoterapiju i radijaciju doktor Budvig nikada nije verovala: "Odlučno izjavljujem da golemi uobičajeni bolnički tretmani danas, u slučaju rasta tumora, najizvesnije vode pogoršanju bolesti i ubrzavaju smrt, a kod zdravih ljudi brzo prouzrokuju kancer".
Pošto mnogi hrane kućne ljubimce konzerviranom i toksičnom hranom, i oni su postali žrtve kancera (iako ne puše i ne izlažu se preterano suncu). "Mnogi visoko obrazovani pojedinci su zaprepašćeni i iritirani činjenicom da ozbiljna medicinska stanja mogu biti izlečena mladim kravljim sirom i lanenim uljem", primetila je Budvig. Ali je zapanjujuće da mnogi obrazovani pojedinci , čak i doktori, i dalje veruju da se ljudski organizam može lečiti sečenjem, trovanjem i zračenjem, primećuje moja malenkost.
Drugi način trenutnog ubijanja kancera je aparat Rojala Rejmonda Rajfa koja deluje radio talasima sa odredenim frekvencijama i uništava mikrobe u ćeliji kancera. Praktično on je mogao da uništi sve mikrobe u organizmu. A kancerozna ćelija, po nalazima mnogih istraživača, sadrzi upravo neki mikrob. Ovakav aparat je bio velika opasnost za farmaceutski biznis. Kada je Rajfova laboratorija spaljena 1931god. nastupio je "medicinski mrak" iz koga su na scenu stupile hemoterapija i X-zračenje kao priznate metode za "lečenje" raka. Vremenom su počele da se pojavljuju bolesti za koje niko do tada nije znao (Alchajmerova bolest, multipla skleroza, AIDS...), a kancer je dobio epidemijske razmere
(NE)MOĆ__ ELEKTROMEDICINE
Razlog zašto elektromedicina može da leči skoro "sve bolesti" je što ona barata sa samim fundamentom života. Naime, sve više se otkriva da je život (kao i čitav svemir) nastao iz električne energije i da se održava pomoću električne energije koja na Zemlju stiže sa Sunca. I u svom fundamentu je neuništiv. Električna energija nastaje kad se u organizmu veoma složenom biohemijskim procesima (svaka ćelija je dipolarna) elektroni prebacuju iz jednog molekula u drugi i taj složeni proces njegovog kretanja u organizmu nazivamo život.
Ovo prebacivanje na neki način liči na fantastično brzu igru flipera koja se nikada ne sme prekinuti, a kuglica je elektron koji udara od jednog do drugog molekula. Električna energija u organizmu može i da se uskladšti u formi molekula adenozin difosfata (ADP) u delu ćelije koji se naziva mitohondrija i zapravo je to ćelijska baterija koja mora stalno da se dopunjava. Punjenje počinje kada elektron formira molekule adenozin trifosfata (ATP).
Formiranje ovih molekula je zapravo "energetska potpala" koja ce omogućiti ćelijskoj fabrici za preradu hranjivih materija da se pokrene. Da bi se iz ADP stvorio ATP prethodi jedan veoma složen hemijski proces nazvan "Krebsov Ciklus" (po nemačkom nobelovcu Hansu Adolfu Krebsu). To je zapravo "lanac reakcija limunske kiseline" koji se završava stvaranjem ATP-a. Ali, transport elektrona nastavlja se i dalje kako on ide od jednog do drugog molekula i stvara još više ATP molekula. Ovaj proces je nazvan "lanac transporta elektrona" (ETC). Tako formirani molekuli se međusobno ponovo vezuju na određen način i čitav ovaj proces je tačno programiran, pa je zapravo sam proces života mnogo složeniji nego što je samo prolazak elektrona. Baš kao sto elektron u kompjuteru prolazi veoma precizno kroz minijaturna integralna kola u čipu, a ovi svi čipovi su opet stavljeni u integralna kola na višem novou, možemo onda zamisliti šta se događa u ovim integralnim kolima kada se putanja elektrona zbog pogrešne softverske instrukcije, koju može da izazove kompjuterski virus, poremeti. Da li vam je zbog takvog poremecaja palo na pamet da uzmete čekic i kljesta i počupate neki čip? .
A upravo to je rešenje u lečenju kancera za kojim poseže današnja hirurgija - odsecanjem obolelog tkiva odnosno tkiva sa ćelijama kroz koje elektroni ne protiču kako treba.
Frapantno je kako pojedini medicinski invazivni tretmani (npr. bronhoskopija) liče na srednjevekovne inkvizicijske tretmane? Kako nastaje kancer sa ovog aspekta? Ukoliko se dotok elektrona prekine, prekida se i Krebsov ciklus i "lanac transporta elektrona" (ETC). Tako se prekida stvaranje ATP molekula pa se mitohondrija (ćelijska baterija) ne puni i i to predstavlja kritično stanje za ćeliju. Ali, čim elektroni nastave da dolaze i ovaj proces se obnovi i ćelija nastavlja sa normalnim radom. Problem nastaje kada se ovaj Krebsov ciklus i "lanac transporta elektrona" prekinu i nisu više u stanju da se uspostave. I taj zastoj traje mesecima i godinama. Tada broj ATP molekula u mitohondriji opada i ona ne može da se dovoljno napuni. I to je upravo slučaj sa kanceroznom ćelijom. Njen ATP je veoma nizak, Krebsov ciklus je prekinut, elektroni ne protiču i ćelija nije u stanju da normalno funkcioniše. Razlog za nastanak ovakvog poremećaja može biti ulazak nekog mikroba u ćeliju. I mnogi istraživači kancera su ga u kanceroznoj ćeliji i videli. Problem je što su neki videli virus, neki gljivicu, neki plesan, a neki su to nazvali bakterijom koju ne napada kiselina (koja je mutirala u gljivicu). Neki su to nazvali amebom. I svi su bili u pravu jer je mikroorganizam bio pleomorfan. A prvi koji je video pleomorfni mikroorganizam u ćeliji kancera bio je upravo doktor Rajf. Video ga je živog u četiri oblika i gledao je kako pred njegovim očima menja svoju formu i od virusa postaje gljivica, da bi se opet preobratio u virus. I Rajf je to svojim eksperimentima 300 puta izveo u laboratoriji i dokazao ono što je 50 godina pre njega otkrio dr A Bešam. Profesor Bešam je tvrdio da svi mikroorganizmi nastaju u samoj krvi usled povećane kiselosti i tada se sićušne tačkice iz krvi nazvane somatidi (mikrozime ili protiti) formiraju u složenije proteinske forme kao sto su virusi, bakterije, gljivice, plesni... Njihov zadatak je da čiste kiselu sredinu. U suštini najmanja proteinska tvorevina u organizmu je somatid (protit), a ne ćelija. I oni nikada ne umiru. Nakon smrti organizma oni i dalje vrše razgradnju tkiva u procesu truljenja. Dakle, mikrobi ne dolaze u organizam spolja, kako je tvrdio Luj Paster, već se stvaraju u krvi i po potrebi se pojavljuju u više različitih oblika. Oni su tako posledica bolesti, a ne njen uzrok. I to je suština teorije Antoana Bešama, eminentnog profesora medicine i molekularne biohemije čije je ucenje vec decenijama zataškano. Njegovi savremenici Luj Paster i jos mlađi Robert Koh su to odbili da prihvate. Koh je verovao da su svi mikrobi jedinstveni u svom obliku pa ih je čak klasifikovao. Paster je na samrti ipak priznao svoju grešku. Strah od mikroba i njihovo grozničavo uništavanje je cilj koji je medicina postavila još u 19. veku. I danas je alopatska medicina na tim pozicijama. Ali, znanje iz biologije se polako menja i medicina će morati da se izučava na potpuno novim biološkim osnovama. I to je holistička medicina. To farmaceutskom biznisu ni malo ne odgovara.
VIRUS__RAKA
Za savremene nezavisne istraživače kancera ostala je samo zagonetka kako je mikro organizam dospeo u ćeliju, odnosno da li se u njoj stvorio (u anaerobnim uslovima) ili je ušao kroz oslabljenu ćelijsku membranu. Ali, činjenica je da se on može naći u kanceroznoj ćeliji i da su ga mnogi naučnici i sa najeminentnijih svetskih klinika videli. Rimski onkolog Dr Tulio Simoncini je otkrio gljivicu kandidu i za nju čak tvrdi da je obavezno prisutna kod obolelih od raka. Gljivice se često unose i pušenjem. Sta se u tom slucaju dogada u ćeliji kancera slikovito je opisao R. Vebster Ker. Kada se nade u ćeliji mikrob počinje da presreće glikozu koja ulazi u ćeliju i hrani se sa njom, uskraćujući tako hranu ćeliji. Mikrobi onda izlučuju mikotoksine, zapravo opasne hormone, i u unutrašnjosti ćelije se stvara prljavština u formi ćelijskog gliba. Mikotoksini su veoma kiseli i unutrašnjost ćelije postaje sve kiselija. I to je upravo karakteristika kancerozne celije - što je ćelija duže kancerozna ona je kiselija.
Pošto mikrooganizam otima molekule glikoze, ćeliji ostaju na raspolaganju veoma male količine za ishranu (glikoza u ćeliji treba da se konvertuje u piruvat kako bi ušla u mitohondriju). Zbog velike količine "dubreta" u ćeliji, ona nije u stanju da proizvede dovoljno molekula ATP kako bi se pokrenulo "baterijsko" punjenje mitohondrije. Mitohondrija se tako nalazi kao na dnu kaljave bare u kojoj ne moze da "diše". Energetski nivo mitohondrije opada jer se smanjuje broj ATP molekula .
Šalju se signali receptorima insulina i receptorima glikoze na ćelijskoj membrani i traži se još glikoze. Organizam obolelog od raka zato traži da jede slatko. U ćeliju kancera ulazi cak 15
puta više glikoze, ali mikrob i dalje presreće te molekule i obilno se hrani i umnožava. Tako mikrob postaje zdrav i uhranjen, a ćelija bolesna i izgladnela i prosto se "davi" u glibu od opasnih hormona i mikotoksina. Ovde verovatno postoji biološki limit, primećuje Ker, koliko receptori mogu plasirati glikoze ćeliji i kada je taj limit ispunjen ne postoji drugi način da mitohondrija dobije dovoljno energije. Zbog malog broja ATP molekula energetski nivo opada i ćelija postaje anaerobna. I to mikroorganizmu savršeno odgovara.
"Medicinski establišment preko svojih medija najčešće plasira priču da je oštećena DNK uzrok kancera. Dok u retkim slučajevima nečiji normalan DNK može pružiti imunom sistemu predispoziciju da dobije kancer, DNK oštećenje nikada nije bilo uzročnik ni jednog raka. Kancer nastaje samo kada je Krebsov ciklus i "lanac transporta elektrona" (ETC) prekinut iznutra u mitohondriji. DNK oštećenje ne može prekinuti Krebsov ciklus i tako ne može
nastati kancer", tvrdi Ker. Medicinski establišment želi da zavara javnost i mnoge naučnike ovom tvrdnjom i to iz dva razloga. To ljudima daje utisak da je istraživanje raka veoma složeno i mora dugo da se vrši i do leka mora proći jos puno vremena, pa je zato potrebno jos mnogo novca. U međuvremenu se vrse istrazivanja za vojne potrebe.
Na osnovu istraživanja Rona Gdanskog, koje se tiče oštećenja DNK, radi se o ostećenju DNK mikroba koji je unutar ćelije i koji je uzročnik oštećenja DNK kancerozne ćelije. Tako da DNK oštećena ćelije nije uzrok kancera, već se ona naknadno osteti zbog mikroba u njoj. Medicina tako koristi viruse koji se ubacuju u ćelije sa defektnim DNK u nameri da pomoću njih poprave DNK ćelije. Ovo se naziva "genskom terapijom" jer je poznato da DNK mikroba (nazvanih "vektori") unutar ljudske ćelije mogu uticati na DNK unutar same ćelije. (Dakle, ako ovo ne leči rak, onda možemo samo zamisliti kakvi se sve genski eksperimenti vrše i sa kojim ciljem). Kada znamo sve ovo postoje četiri načina da se leči kancer:
1. Ubijanjem kanceroznih ćelija;
2.Ubijanjem mikroba unutar kancerozne ćelije;
3.Jačanjem imunog sistema tako da on ubije kanceroznu ćeliju (navede je na apoptozu);
4. Preobraćanjem mikroba unutar ćelije u mikrob "u hibernaciji" nazvan protit, somatid ili mikrozima. To su osnovne jedinice zivota koje je definisao i otkrio Besam.
Najveći problem kod većine alternativnih terapija koje smo već naveli je što se prilikom ubijanja ćelije kancera to obavlja postepeno kako bi se na kraju naveo imuni sistem da ćeliju navede na apoptozu. U tom periodu dok traje tretman u samom tumoru dolazi do zapaljenskog procesa i stvara se otok, pa se masa tumora prvih nedelja terapije poveća. Posebno kada dode do navale električne energije u njega. Ukoliko se radi o tumoru na mozgu ili u plućima ovo može biti veoma nezgodno, pa se zato za svaki tumor traži adekvatna terapija. Ubijanje ćelije cijanidom iz vitamina B17 nema ovaj problem, ali ova terapija je u SAD zabranjena i danas se obavlja najviše u na jednoj privatnoj klinici u Meksiku. Dakle, gotovo savršen način za ubijanje uzročnika kancera je ubijanje mikroba u ćeliji, tako da ćeliju može da ubije imuni sistem, kada se obnovi Krebsov ciklus. I to je uspešno radio Rojal Rajf tako sto je precizno izračunao frekvencije kojima je oscilirao mikrob u ćeliji kancera. Ali, svi njegovi radovi su uništeni. I tu tačnu frekvenciju za sada
verovatno niko ne zna. Mada se mnogi trude da to rade sa približnim frekvencijama.
Kada su 1990. doktori Stiven Kali i Vilijam Liman istražujući AIDS objavili svoje otkriće da mala količina naizmenične struje (50 do 100 milionitog dela ampera) razara enzim mikroba, za ovo se zainteresovao doktor fizike Robert Bob Bek koji se trideset godina bavio elektromedicinom. Eminentne klinike i naučno istraživački centri nisu bili zainteresovani da otkriće Kalija i Limana dalje usavrše. Možete pretpostaviti zašto. Ovo otkriće je zapravo značilo da se mikrob može sprečiti da se obmota ili "nakač" za ćeliju (npr. za bela krvna zrnca). OVO BI FARMACEUTSKI BIZNIS DEFINITIVNO ZAVILO U CRNO.
Da ga ne bi zadesila sudbina Rojala Rajfa, doktor Bek je morao da bude oprezan, pa je najveći deo istrazivanja vršio izvan SAD, a aparat za ubijanje mikroba, koji je sklopio nikada nikom nije ponudio kao celinu, već se on i danas prodaje i u delovima. I nemojte da se čudite zbog toga, vreme u kome živimo je gore nego vreme srednjevekovne inkvizicije. Zakoni su i kod nas kao i u zapadnim zemljama takvi da pravo da primenjuju medicinske tretmane (što ne znači i da leče) imaju samo oni kojima je to država odobrila. U protivnom ste prevarant i nadrilekar, bez obzira koliko znanja i uspeha u lečenju imate. I to su čak i neki edukovani lekari u Srbiji već osetili na svojoj koži. Zbog prevare koja se naziva hemoterapija i zračenje, niko još nije otišao u zatvor, iako je mnogo ljudi ovako već otrovano i ubijeno. Doktor Bek to precizno navodi u svom protokolu.
Ovaj svoj izum Bek je namenio pre svega obolelima od AIDS-a, jer je to bolest koju karakteriše upravo veliki broj mikroba i drastičan pad imunog sistema. I to bi bio epohalan lek, posebno ako se zna koliko AIDS ubija ljudi na planeti, a da sam virus (HIV) nikada nije snimljen i dokumentovan. Zato neki naučnici veruju da je i ovde u pitanju jedna velika prevara, koja treba da ubije milione ljudi, posebno u Africi. Farmakobiznisu će naravno,
od vakcina i otrovnih lekova, doneti ogromnu zaradu. Ali, elektrifikacija krvi nije bila dovoljna za obolele od AIDS-a, jer su se nakon tretmana mikrobi ponovo stvorili u krvi. Tako je Bek pretpostavio da su se oni negde sakrili , kao u crevima ili tkivima. Posebno mesto za skrivanje mikroba su kanali korena zuba. Zato je on izmislio Magnetni pulsar (impulsni uređaj koji pravi oscilirajuće magnetno polje), koji je mogao i njih da redukuje.
Uništavanjem svih mikroba u organizmu imuni sistem je toliko ojačan da je u stanju da napravi više od 2000 neuropeptida (nervnih proteina) medu kojima je najpoznatiji interleukin i interferon, poznati kao borci protiv kancera.
"Demontirani" mikrobi su tako vraćeni u stanje "hibernacije", odnosno u formu somatida (protita) i kao takvi ostaju ćeliji. Oni se ponovo mogu formirati kao mikrobi ukoliko se u ćeliji opet stvori kisela sredina. Zato je očito važno da se promeni način ishrane, i maksimalno spreči kiselost. Na ovaj način se kancer uništava brzo i bez otoka.
Naravno, farmaceutski biznis bi sa ovom metodom, ukoliko bi se primenjivala u zvaničnoj medicini, načisto propao. Zato je Protokol Boba Beka stavljen u ilegalu, a elektromedicina će morati da čeka bolje dane. Jedini problem u ovoj terapiji je što nema nikakvog efekta ukoliko je organizam već prošao hemoterapiju i radijaciju pri čemu je došlo do oštećenja velikog broja ćelija i drastičnog pada imunog sistema.
KONCEPT ISHRANE ZA OBOLELE OD RAKA
Mnogi dobri alternativni tretmani nisu ostvarili pun efekat samo zato što uz njih nije išla i adekvatna ishrana. Lečiti se od raka, a nastaviti sa uobičajenim načinom ishrane i uopšte života je kao kada bi ste jednom rukom gasili vatru vodom, a drugom dolivali ulje.
Takav „vatrogasac“ bi konačno pao potpuno iscrpljen i vatra bi na kraju prevladala. To se događa sa imunim sistemom. Koliko je ishrana važna mogli ste zaključiti iz svega do sada navedenog, jer i samo uzimanje hrane izaziva ogroman broj hemijskih reakcija u organizmu.
A cilj većine terapija je promena nekih biohemijskih procesa .
Ne možete se lečiti od raka, a nastaviti da u organizam unositie kofein, rafinisani šećer, rafinisano brašno, rafinisano ulje ili da veći deo vremena provodite uz TV ili kompjuter u zatvorenom prostoru, bez Sunca i cirkulacije svežeg vazduha. Zna se i da bežični telefoni utiču na frekvencije pojedinih molekula u organizmu. Takav tretman onda nema efekta.
Kod kancera se tretira čitav metabolički proces i važno je i ono što se uzima i ono što ne sme da se uzima. Kancer je definitivno bolest koja je posledica hronično poremećenog metabolizma, pa se, logično, može i lečiti i samo hranom ukoliko bi ona delovala tako da može da uništi kancerozne ćelije, zaustavi kancerogene procese, podigne imuni sistem i vrati metabolizam u normalu. Ovo je moguće samo sa hranom koja sadrži nutrijente koji uništavaju ćelije kancera. Ovakav način lečenja traži veoma precizno definisan jelovnik, a ne nasumice izabrane sirove namirnice ili makrobiotiku. Pored toga važno je i gde se nalazi kancer i u kom je stadijumu, koliko je oslabljen imuni sistem, u kakvom je stanju čitav organizam, odnosno koliko energije je u stanju da odvoji za varenje hrane. Sirova hrana traži više energije da bi se apsorbovala, nego kuvana. Dakle, ne postoji univerzalna dijeta za kancer već se ona prilagođava svakom pacijentu posebno. Ono što se pokazalo uspešno kod nekog, ne mora da znači da će delovati kod svakog. Nije dopustivo ni mešanje različitih dijeta, ukoliko ne poznajemo tačno način kako dijeta „radi“. Zato se pre primene određene dijete moramo strogo upoznati sa onim što autor dijete nalaže. I to ćemo proučiti iz knjige sa protokolom. Pravljenje adekvatnih antikanceroznih dijeta je poslednjih decenija dalo veoma dobre rezultate. Ima slučajeva i gde su i sami oboleli uspeli da sebi sprave efeknu recepturu i promenom u ishrani sami se izleče. Ali, ovakav pristup je bio, ipak, samo slučajnost. Nasumice tražiti lek menjajući ishranu može biti ponekad kobno gubljenje vremena. Takođe, treba znati da pojedini antikancerozni nutrijenti ne idu sa nekim drugim nutrijentima i može doći do njihovog konflikta pri čemu se antikancerozni efekat oslabi ili potpuno poništi. Dakle, hrana jeste lek, ali samo kada se tačno zna šta se unosi i kako to deluje na kancer.
KAKO DELUJE ANTIKANCEROZNA ISHRANA
Za razliku od uzimanja klasičnih (alopatskih ) medikamenta gde se često propisuje da određeni lek ne sme da se uzima u kombinaciju sa nekim drugim ili na primer u kombinaciji sa alkoholom - sve ono što nije zabranjeno ostaje dozvoljeno u vreme terapije. Sa antikanceroznom dijetom nije tako. U terapiji kancera se uzima samo ono što je propisano i na način kako je propisano i ništa više izvan toga. Sve antikancerozne dijete se prave strogo vodeći računa da se nutrijenti u njima koji deluju kao ubice kancera kombinuju tako da se time njihovo dejstvo pojačava. Vremenom tako dolazi do kumulativnog efekta.Ukoliko neki nutrijent ovo ometa i efekat razblažuje on smanjuje kumulativni efekat. Taj kumulativni efekat traži 3 do 5 nedelja striktno propisane dijete. Na primer u svim antikanceroznim dijetama se moraju izbeći svi hlorini. To znači da se ne može koristiti hrana dopunjana vodom sa česme ili pripremljena u takvoj vodi. Hlorin uništava mnoge antikancerozne fitonutrijente i tako oštećena hrana se ni na koji način u procesu varenja ne može povratiti u oblik koji je imala. Takođe se ne smeju piti sokovi razblaženi vodom sa česme (hlorisanom ili fluorisanom), ne može se sok od sveže ceđenog voća zameniti kupovnim sokom iz flaše. Sa ovog aspekta sva hrana koju unosimo u organizam deli na:
1. Onu koja jača kancer i mikrobe u čeliji kancera ili u telu. To su: rafinisani šećer,
rafinisano brašno, gazirana pića, mlečni proizvodi...
2. Hrana koja je uzročnik kancera ( transmasne kiseline – margarin, pomfrit i sva druga
procesovana hrana, aspartam – veštački zalslađivač u dijeteteskim napicima, nutra
sweet, MSG, višemasne nezasićena ulja, kao ulje kukuruza, i sl.)
3. Hrana koja direktno ometa tretman za rak (hlorin, fluorid, alkohol, kafa...)
4. Hrana koja ometa i iscrpljuje imuni sistem jer ga tera da se usredsredi na ubijanje
kancerogenih proteina (teletina, ćuretina i uopšte previše proteina...)
5. Hrana koja sadrži nutrijente koji ubijaju kancer, zaustavlja širenje kancera ili na neki
način pomaže u tretmanu protiv kancera
Videli smo da je rak uglavnom nastao zbog unošenja u organizam određenih supstanci koje su stvorile fundamentalno lošu biohemijsku reakciju zbog čega je ćelija postala kisela. Ovakva sredina je izuzetno dobra za formiranje mikroorganizama .
Iako u samom duvanu nije dokazano da postoje kancerogene supstance, u njemu se mogu naći gljivice koje tako udju u organizm i mogu napraviti kancer. Zato neki pušači obole od raka, neki ne. Neki obole, a da nikada nisu zapalili cigaretu. Nastaviti sa pušenjem u vreme tertmana je besmisleno. Gljivice u organizmu su veliki problem za one koji sprovode antikanceroznu dijetu jer traže nutrijente u skladu sa svojim potrebma kako bi opstale. Tako traže nikotin, sladoled, pivo, fermentisanu hranu, šećer... Organizam tako oseća strahovitu potrebu da baš to jede. Pored toga gljivice uzimaju hranu zdravim ćelijama pa su ljudi , običnio pušači, napunjeni gljivicama često mršavi iako mnogo jedu. Stavljati ove ljude na posebno rigorozan režim ishrane je za njih psihološki izuzetno teško.
Jedna uspešna dijeta dizajnirana je tako da balansira pH vrednost u krvi i “ukloni” gljivice i plesan iz tela. Dijeta potpuno isključuje voće, verovatno zbog šećera, i pokazala se veoma uspešnom i u konverziji kanceroznih ćelija u normalne koje su spremne da izvrše apoptozu. Bez glikoze kancerozna ćelija ne može da opstane. To znači da se ne sme uzimati povrće ili voće koje sadrži visok nivo glikoze, ukoliko istovremeno tu nisu sadržani nutrijenti koji ubijaju kancer. Idealno je zato da sto posto svega što se jede u tretmanu protiv kancera bude u kategoriji onoga što nutrijentima ubija kancer.
SIROVA_HRANA
Najbolji izvor nutrijenata koji deluju ubitačno na kancer sadrži sirova hrana. Kuvanjem se unštava najveći deo enzima u hrani. Hrana sadrži neophodne enzime za varenje kako bi se hranjivi sastojci iz čitave mase izdvojili. Kuvanjem se stvara situacija da organizam traži mnogo više količinski hrane da bi mogao da izdviji dovoljno potrebnih nutrijenata.
Posebano je beskorisno pasterizovano mleko jer je u njemu praktično uništeno sve zbog čega je ono vredno pijenja. Iako je tačno da su neki nutrijenti kuvanjem spremniji za unošenje u organizam, danas ipak prevladava mišljenje da je mnogo bolje jesti sirovo voće i povrće nego kuvano. Kuvaju se uglavnom mahunarke pasulj, sočivo, grašak...
Svaka dijeta za lečenje od raka je zato zasnovana na sirovoj hrani. Izuzetak se pravi samo kod obolelih u završnom stadijumu kancera čiji je organizam toliko iscrpljen da nisu u stanju da vare sirovu hranu jer bi time potrošili mnogo više energije nego što bi je dobili. Za njih se zato preporučuje makrobiotika sa kuvanim supama i posebnim dodacima koji sadrže enzime. Na primer hranjiva formula “Barely Power” sadrži sve enzime i to je hladnoprocesiran proizvod. Postoji i “SON Formules” koja je namenjena izuzetno slabim pacijentima jer su u njoj nalaze aminokiseline koje uopšte ne zahtevaju energiju da bi se u organizmu procesuirale. Tako “ Barley Power” puni organizam enzimima, a “SON Formules” amino kiselinama. “ Jedenje kuvane hrane sprečava imuni sistem da radi na onomo što je zaista važno u održavanju zdravog i mladog tela. Mi iscrpljujmo imuni sistem kada on mora da se bori sa neprirodnom kuvanom hranom, hemijski baziranim dodacima hrani, pesticidima, herbicidima, fungicidima, hormonima (u mesu, živini i mlečnim produktima) i brojnim drugim toksinima koje svakodnevno unosimo i varimo ih, udišemo ili absorbujemo kroz kožu. Kada nam je imuni sistem zaista potreban da nas održi (kada se organizam suoči sa bolešću ili se razvije u njemu neka infekcija) njemu nedostaja snaga da se svom silinom odupre”. Tada se medicina bavi nastojanjima da ojača imuni sistem.
To ojačavanje, međutim, traži vreme, a oboleli od raka ga često nemaju. Jednostavno, kuća se ne zida kada počinje oluja.
SOKOVI I KAŠE
Ceđenjem voća i povrća nutrijenti koji ubijaju kancer se istisnu iz vlakana i tako se lakše vare. Na taj način ćelije konzumiraju mnogo više nutrijenata količinski. Tako je i kumulativni efekat kod ubijanja kancera jači. Vlakna su dobra za probavu i takođe se uzimaju.
Loša strana pravljenja soka je što se nutrijentui ne iscede iz kore i zrnevlja. Zato se u mikseru izmrve i koštice i ljuska. Kada se koristi dijeta povćem gde je glavni sastojak šargarepa treba istaći da je 950 grama šargarepe minimum dnevne količine da bi dijeta imala efekta. Manja količina nema nikakve svrhe. Obično se koristi oko 2 kilograma šargarepe. Do sada je izvesno da je šargarepa najbolji borac protiv kancera. Pitanje je samo da li se u njoj nalaze svi nutrijenti koji bi iz dobrog zemljišta tu morali da se nađu.
Za sada se najviše veruje da tu moć šargarepi daju pigmeniti nazvani karotenoidi (beta karotin je u ovoj grupi) što im daje i narandžastu boju. Postoji svedočenje pacijenta koji je potpuno izlečio rak grla samo sa sokom od šargarepe. Pacijent nije jeo ni pio ništa drugo osim soka od šargarepe i prirodne izvorske vode (nikako gazirane ili sa česme). Najmanje 80 posto soka od povrća mora biti sastavljano od povrća koje ima nutrijente koi ubijaju kancer.
Ovi tretmani imaju efeket kada se koriste u smislu posta odnosno kada se u periodu od 3 do 5 nedelja koriste samo takvi sokovi i kaše i NIŠTA DRUGO. MEŠANJE POJEDINIH DIJETA NASUMICE MORA BITI ISKLJUČENO. Zato se za svaku dijetu mora konsultovati originalna receptura, koju je propisao autor dijete. Mnogi dodaju, izbacuju na svoju ruku pojedine sastojke i to nije antikancerozni tretman.
UPOZORENJE:
NEMOJTE SAMI DA EKSPERIMENTIŠETE SA DIJETAMA, TO VAS MOŽE KOŠTATI GLAVE.
Samo jedan primer: mnogo dobrih namirnica sadrži značajne količine vitamina K. On je neophodan za zgrušavanje krvi, ali previše vitamina K doprinosi stvaranju krvnih ugrušaka u određenim situacijama. Zato u ovim dijetalnim formulama ne sme biti više od 30 posto hrane koja ima visok nivo vitamina K. To se odnosi na količinu brokula, prokula, kupusa, kelja (zeleni delovi) spanaća, repe (lišća), endivije (žućanice), vrste luka (zelena ljutika), zelena salata, lišće senfa itd.
VOĆNA_DIJETA
Dok se dijeta povrćem generalno zasniva na uskraćivanju nutrijenata neophodnih kanceroznoj ćeliji i njenom izgladnjivanju, voćna dijeta ima koncept hranjenja nutrijentima koje kancer ne podnosi. Najpoznatija je Brant voćna dijeta (po Johani Brant) koja ima četiri faze. I ovde najmanje 80 posto voća u dijeti mora biti od voća koje sadrži supstance koje ubijaju kancer. Mleko koje se koristi je isključivo sirovo masno mleko (ne pasterizovano).
Na kraju dodajmo da moćni farmaceutski kartel može zarad sopstvenih interesa pokušati da kompromituje ovakav način lečenja popularisanjem preko globalnih medija, visokotiražnih knjiga i medicinskih revija falš dijete. One su slične Brojsovoj ili Budvig dijeti, ali nisu iste. A samo jedan neadekvatan sastojak može sve srušiti. Za sada su se ove dve dijete, kao i terapija vitaminom B17 , u nezavisnim istraživanjima, najviše pokazale efikasnim.
