- ŠTA SVAKA ŽENA (NE) TREBA DA ZNA
Savremena medicina još ne zna šta je pravi uzročnik raka, ali izuzetno skupa i veoma toksična lečenja se obavezno sprovode. Šta se leči ako se uzročnik maligniteta ne zna?
Naravno, leči se posledica, a to je izraslina (tumor). Primenjuje se tako terapija koja treba da eliminiše ili smanji izraslinu tj. posledicu. Ali, ono što generiše nastanak ove izrasline ostaje i dalje da funkcioniše u organizmu, jer medicina i dalje «istražuje» šta je to. Da li je onda to pravo lečenje? Može li takvo «lečenje» izazvati sasvim suprotan efekat? Koliko je «lečenih» umrlo od kancera , a koliko od toksičnog «lečenja»? Ovo su pitanja sa kojima se suočava sve veći broj savesnih lekara u svetu. Na žalost, onih drugih lekara koji više vole novac, titule, skupa"stručna usavršavanja" i putovanja, koja im plaća farmaceutski biznis, mnogo je više.
Na žalost, većina žen
a će ostati uskraćena o rezultatima brojnih studija rađenih u SAD i Evropi koje dovode u pitanje valjanost korišćenja mamograma i koje čak upozoravaju da baš on može biti generator pojave kancera. Evo nekoliko podataka o takvim istraživanjima koja bi trebalo da pročita svaka žena pre nego se podvrgne mamografiji :
"RANA" DIJAGNOZA NAJMANJE OSAM GODINA STAROG KANCERA
Nobelov laureat doktor Džon V. Gofman doktor medicinskih nauka i bivši profesor molekularne biologije na univerzitetu Berkli, u Kaliforniji, veruje je da 50 posto slučajeva raka uzrokuje nepotrebna radijacija i to prvenstveno ona vezana za dijagnostiku. Tu spada i mamografija, koja ne predstavlja ništa drugo do snimanje dojke x-zracima.
Studija sa velikim brojem ispitanika urađena u Danskoj i Kanadi otkriva da je postotak smrtnosti od raka dojke kod žena koje su vršile mamografiju i koje to nikada nisu vršile - identičan. Ovo se, verovatno, može objasniti time što je mamogram pozitivan za rak dojke kada je kancer prisutan u telu žene već 8 do 10 godina.
Doktor V. Giford Džons koji je diplomirao na Harvardu i radi u Torontu gde piše brojne medicinske kolumne ispred jednog lekarskog udruženja, zapisao je sledeće: “Treba da prođe osam godina pre nego što je kancerozna izraslina dovoljno velika da može da se detektuje mamografijom što kanceru daje dovoljno vremena da se proširi po čitavom organizmu. Ovaj dug period odlaganja pre nego što tumor postane vidljiv mamogramom dozvoljava da kancer metastazira limfatičkim i vaskularnim kanalima”. Prema doktoru Džonsu žene između 40 i 49 godina koje su se redovno podvrgavale mamografiji dva puta su sklonije da umru od raka dojke nego one koje nisu imale skeniranje X - zracima.
“Dodatni problem sa mamogramom je što će približno 10 posto žena koje imaju kancer imati normalan mamogram”, zapisao je dr Džejms Hovenstajn. “To znači da će se sa postavljanjem dijagnoze još više kasniti u ovim slučajevima”
“Masivne kampanje u čitavom svetu podstiču žene na mamografiju pa je više tkiva dojke je tako izloženo radijaciji koja i jeste glavni uzročnik kancera. Ovaj godišnji ritual generiše lažne pozitivne (ali i lažne negativne) rezultate koji vode velikom broju nepotrebnih operacija žena, ali i zastrašenosti u slučaju pogrešne dijagnoze”, navodi još doktor Hovenstajn.
Zato mnogi naučnici, ne samo da ženama savetuju da odustanu od mamografije, već doktor Gofman prikazuje obimno istraživanje koje podržava njegov zaključak da je u oko 75 posto slučajeva raka dojke uzrokovano jonizujućom radijacijom koja se dobija upravo preko raznih medicinskih tretmana.
“Nordic Cochrane Center” u Danskoj je u istraživanjima od 2006. našao da na svakih 2000 žena koje su radile mamografiju u vreme bolesti koja je već bila prisutna 10 godina, samo jedan život bi bio produžen dok bi njih 10 bilo podvrgnuto nepotrebnom zračenju i potencijalno opasnim tretmanima. Prema studiji iz 2005. objavljenoj u “New England Journal of Medicine”, obe vrste mamograma, standardni i novi digitalni sa metodom pravljenja slike propuste čak 30 posto kancera kod žena u četrdesetim godinama. Doktor V. Giford Džons navodi i fizičke i psihološke rizike za žene koje se podvrgnu mamografiji.
Na primer, stiskanje dojke za vreme mamografije može izazvati prskanje krvnih sudova pa se kancerogeni materijal može proširiti na druge delove tela. Žena se može i psihološki traumirati ukoliko sazna da su joj rezultati pozitivni (što ne znači i da ima rak), dok sa druge strane postoji mogućnost da je razultat negativan, a da žena zapravo ima kancerogeni proces u telu. To znači da će proći još vremena dok se on ne otkrije. Studije doktora Džonsa takođe pokazuju da mamogram ne uspeva da otkrije kancer u 30 posto slučajeva kod žena između 20 i 49 godina. Pored toga, može proći 8 godina pre nego što je tumor dovoljno veliki za da bi mogao da se otkrije, a za to vreme on može da metastazira.
TESTOVI, ŠOKOVI, STRESOVI
Postotak pogrešne dijagnoze je ogroman. U jednoj švedskoj studiji sa 60 000 ispitanih žena, 70 posto “tumora” otkrivenih mamogramom, uopšte nisu bili tumori. Ali, sa ogromnim emocionalnim stresom zbog ovog saznanja išla je i invazivna biopsija, za koju se na kraju ispostavilo da je bila nepotrebna. Dalje, čak i do 80 posto pozitivnih nalaza na mamogramu koji se kasnije testiraju biopsijom, uopšte nisu tumori. Inače, biopsija tkiva iglom je takođe opasan proces jer s vremena na vreme može biti “žarišna tačka” odakle će se ćelije pokrenuti na umnožavanje i što može prouzrokovati kancer. Da podsetimo ovde na nalaze profesora iz Edinburga Džona Berda koji je još 1902. otkrio sličnost kancerogenih ćelija sa preembrioničkim ćelijama koje je on nazvao trofoblastima i koje imaju sposobnost veoma brzog umnožavanja kada se aktiviraju. Tako je svako povređivanje tkiva “okidač” za pokretanje rada ovih pre-embrioničkih ćelija koje imaju zadatak da nadoknade uništene ćelije. Dakle, invazivne metode u dijagnostici kancera kao i zračenje mogu biti samo još jedan generator više za pokretanje ovih trofoblastnih ćelija odnosno kancerogenih, ukoliko je imuni sistem već oslabljen iz nekog razloga, i one nisu u stanju da zaustave proces umnožavanja.
Da je mamografija i nepouzdana piše u svojoj knjizi “The Politics Of Cancer” doktor Semjuel S. Epštajn i navodi da je kod žena od 40 do 49 godina jedan od 4 slučaja kancera propušten pri svakoj mamografiji. Američki Nacionalni Institut za zdravlje priznaje da mamogrami promeše čak 40 % tumora, dok se kod žena preko 50 godina promaše 10 posto
NEMA BEZOPASNIH DOZA ZRAČENJA
Pogrešna dijagnoza je ipak manji problem. Mnogo ozbiljniji problem je x-zračenje koje se primenjuje u dijagnostici i koje može imati teže posledice nego nepravovremeno otkrivanje raka. Jedan neimenovani izvor čak tvrdi da se mamogramom primi 250 do 500 puta više radijacije nego samo jednim x-zrakom, uvažavajući činjanicu da se jačina primljene radijacije mora meriti i time koliki je deo tela obuhvaćen zračenjem. Snimanje samo jednog zuba ili snimanje dve dojke i pluća predstavlja veliku razliku. Ovome treba dodati da sve veći broj naučnika u svetu tvrdi da NE POSTOJI NIVO ZRAČENJA KOJE JE BEZOPASNO.
“Međunarodna agencija za istraživanje raka” pokazala je u jednoj studiji da rentgensko snimanje grudnog koša može povećati rizik od nastanka raka dojke. Prema ovoj studiji žene koje su bile izložene snimanju pluća pre navršenih 20 godina imaju 2.5 puta veće izglede za razvoj raka do svoje 40. godine od onih koje nikada nisu bile izložene zračenju.
Ipak, ovo istraživanje nije konačno vezalo izlaganje x -zračenju prilikom snimanja pluća sa nastankom raka dojke, već je zaključeno “da su se žene kod kojih je dijagnostikovan karcinom više sećale da su imale rađen mamogram ili snimanje pluća rentgenom, od onih koje to nisu”. Logično je da istraživači ove agencije, svetskog autoritata u istraživanju raka, nisu mogli glasno i jasno da kažu šta stvarno misle o X-zračanju.
Podsetimo da je u SFRJ godinama bilo obavezno masovno fluorografisanje i na to su podsticani upravo radnici, đaci i studenti. Autobusi za flourografisanje kružili je čitavom zemljom. Čine to i danas. Posledice ranijih fluorografisanja se možda manifestuju tek danas, a to je veliki broj obolenja I kancera pluča.
Mnogima je nepoznato da su u SAD rentgen aparati početkom dvadesetog veka korišćeni u frizerskim i kozmetičkim salonima kao sredstvo za depilaciju. Pri tome je često vršena depilacija pazušnih jama baš kod žena. O štetnosti zračenja niko nije imao pojma, a ovim aparatima su baratali potpuno neuki kozmetičari. O ovome je pisao doktor Henri Hejzen još 1930. Posledice ovoga niko nije proučavao.
Najgore je ipak stiglo sa konstrukcijom nuklaernog oružija 1945. i njegovim testiranjem i primenom. Pre nego što su Rusija, SAD i Velika Britanija 5. avgusta 1963. sporazumom obustavile nuklearne probe u atmosferi, više od 4.200 kilograma plutonijuma je u nju već izbačeno. Ako znamo da manje od jednog mikrograma plutonijuma (milionitog dela grama) koji se udahne uzrokuje smrtonosni rak pluća, vidimo da su neodgovorni vojni fanatici već izbacili u atmosferu 4. 200.000.000 (4.2 milijarde) smrtonosnih doza sa radioaktivnom česticom koja ima period raspadanja minimum 50 000 godina. A šta reči o osiromašenom uranijumu kojim je yaliveno Kosovo, Srbija I Bosna ?
“Važno je reći da 90 posto slučajeva raka dojke nije nasledno i da najveći broj zdravih žena ne bi trebalo da ide na češće preglede dojke i izlaže se x-zračenju, posebno u 20-tim godinama”, kaže dr Erin Peneri u svojoj knjizi “Breast Cancer Care”.
“Mamografija povećeva rizik od razvoja raka i povećava rizik od širenja i metastaze postojeće izrasline, kaže doktor Čars. B. Simon koji je sarađivao sa ” National Cancer Institute. “…godišnji pregledi mamografijom 10 000 žena od 50 do 70 godina produžiće život samo u slučaju njih 26. Samo 12 žena će imati produžen život prilikom godišnjeg pregleda 10 000 žena u četrdesetim godinama.
Majk Adams, autor knjige “Snaga lečenja pomoću Sunca i Vitamina D”, takođe tvrdi da “mamogram zapravo više nanosi štete nego što od njega ima koristi“. Adams kaže da se on koristi više kao “alatka za regrutovanje žena u sistem medicinske kontrole bazirane na lažnim dijagnozama i taktici zastrašivanja”. “Većina žena se nakon toga prepušta hemioterapiji, hirurškim intervencijama i tretmanima zračenja, koji ih na kraju i ubijaju”.
"Žene se zapravo obmanjuju kada se upućuju na zračenje čak i veoma malim dozama kao što je to navodno mamografija. Mnoge žene se u raznim situacijama u poslednjih 15 godina izlažu x-zračenju. Tako dolazi i do kumulativnog efekta radijacije , što znači - što više zračenja veći je rizik od raka", primećuje Adams.
Jedino što žene vodi na ovakvu “dijagnostiku” je ubeđenje da im to spasava život. I to je najveća podmuklost onih koji prave profit i sprovode ovaj “psyops”. Mamografija je korišćena dovoljno dugo da bi se pokazalo koliko je validna. Nije se pokazala pouzdanom, očigledno je iz svega gore nevedenog. Zašto se onda mamogram i dalje koristi i preporučuje?
PROFITNA DIJAGNOSTIKA I PROFITNA TERAPIJA
Mamografija se jednostavno stavlja na listu terapija i procedura po želji onih koji prave na taj način profit i smanjuju ljudsku populaciju. Ovo je i jedan od ciljeva Novog Svetskog Poretka. Samo rak dojke je deo velikog biznisa gde se obrće više od 6.6 milijardi dolara godišnje. Ova medicinska industrija je potpora za zaradu: radiologa, rentgen tehničara, hirurga, anesteziologa, medicinskih sestara, proizvođača aparata za zračenje i prateće opreme, proizvođača implanta i protetike, specijalizovanih bolnica i naravno lekova. Logično je da ova kancer- industrija neće dozvoliti razvoj bilo kakve prevencije kancera ili njegovo izlečenje.
REŠENJE JE : BEZOPASNA TERMOGRAFIJA UMESTO MAMOGRAFIJE
Digitalna infracrvena termografija otkriva promene u protoku krvi kao odgovor na hladan vazduh koji se uduvava preko grudi. Krvne sudove koji snabdevaju rak pokreće sam rak pa ih ne kontroliše autonomni nervni sistem. To znači da krv nastavlja da teče prema malignitetu kada svi drugi delovi grudi primaju manje krvi zbog hladnog vazduha proizvodeći vasoconstrukciju (sužavanje lumena krvnog suda).
Krv koja teče prema kanceru pokazaće “hot spot” na ekranu za detektovanje toplote sa povećanim protokom krvi na mestu tumora. Benigno stanje kao fibrocistička masa zadržava normalno snabdevanje krvi koje kontroliše autonomsni nervni sistem.
Termogram tako omogućava da se otkriju tumori dojke kada su jako mali i tek počeli da rastu. Termografija je bezbedna i daje najmanje 2 do 3 godine raniju dijagnozu kancera dojke nego što čini mamografija. I bez radijacije.
| Ako ste več zaboleli od raka, pre nego što donesete odluku da krenete na „put bez povratka“ (na zračenje ili hemoterapiju), prvo nazovite nas i zakažite sastanak. Mi čemo vas informisati o desetak drugih bezbolnih i veoma efikasnih metoda lečenja raka, a zatim vi sami odlučite kako če te se lečiti.
|
